Verovatno smo se svi po nekada zapitali ko je “izmislio” Deda Mraza tj. njegov lik i karakter?!


Apsolutno je pogrešno opšteprihvaćeno marketinški kreirano mišljenje da je Deda Mraza osmislila i “dizajnirala” američka kompanija „Coca-Cola“.


Lik i karakter Deda Mraza nastao je fuzijom više likova i karaktera, ponajviše se „uzelo“ od lika i karaktera hrišćanskog sveca Nikole Mirlikijskog (sveti Nikola), ali i od paganskih mitskih likova, ponajviše od germansko-nordijskog paganskog Boga Odina i rusko-slovenskog mitskog lika starca Mraza.


Tema ovog članka je Odin, nordijsko i germansko vrhunsko božanstvo sve do momenta prihvatanja hrišćanstva.


Kasnije su, u hrišćanstvu, lik i karakter Boga Odina kombinovani sa likom i karakterom svetog Nikole a potom i sa drugim mitološkim likovima (zli starac Mraz npr.) da bi, mnogo vremena kasnije tj. danas imali globalno prihvaćenu verziju lika Santa Claus-a odnosno Deda Mraza.



Paganski Bog Odin je često, u skandinavskoj poeziji, nazivan i opisnim imenima „Síðgrani“, „Síðskeggr“, „Langbarðr“ koja u prevodu znače „Dugobradi“. Kod germana je Odin često spominjan i, kako predvodi veliku grupu lovaca kroz nebo tokom germanskog praznika Jola a na Islandu je „zapamćen“ kako jašnje osmonogog konja po imenu Sleipnir koji može da preskoči velike razdaljine, što je podstaklo poređenja sa Deda Mrazovim irvasima.


Običaji su nalagali da deca odtavljaju svoje čizme kod dimnjaka, da ih napune šargarepama, slamom i šećerom tj. hranom za Slepnira. Odin bi potom nagradio velikodušnost te dece zamenivši hranu za Slepnira poklonima ili slatkišima.


Ovaj običaj je opstao i dan danas, naročito u severnoj i zapadnoj Evropi a posle prihvatanja hrišćanstva i postao je povezan sa svetim Nikolom. Štaviše i u našem pismu koje Deda Mraz šalje deci najavljujući im svoj dolazak, on od dece traži da mu ostave i jednu šargarepu za irvasa Rudolfa...


Najkarakterističniji od običaja paganskih Germana koji je opstao do danas je ukrašena novogodišnja jelka.